Koji je vaš stil vezivanja?

Šta je stil vezivanja i zašto je važan?

Vezivanje jeste određen način vašeg odnosa sa drugim ljudima. Vaš stil vezivanja je formiran na samom početku vašeg života, tokom prve dve godine života. Jednom uspostavljen, to je stil koji i dan danas imate kada ulazite u intimne veze i predstavlja i stil vašeg roditeljstva. Razumevanje stila vezivanja je od pomoći jer tako imate uvid kako ste se osećali i razvijali tokom detinjstva. Takođe i pojašnjava i na koji način ste emocionalno ograničeni kao odrasli i šta bi trebalo da popravite kako biste unapredili bliske odnose i odnos s vašom decom.sciplina izoštrava percepciju i unapređuje vezu između misli, emocije i tela. Korišćenjem jezika NLP programira i reprogramira Vaše namere, sinhronizuje nesvesne i svesne procese pomažući Vam da osvestite svoje unutrašnje mape.

Obrasci ranog vezivanja

Mala deca imaju potrebu da uspostave vezu sa bar jednim primarnim negovateljem kako bi se dalje normalno socijalno i emocionalno razvijala. Bez ovog vezivanja, ona bi doživela ozbiljna psihološka i socijalna oštećenja. Tokom prve dve godine, kako roditelji ili negovatelji reaguju na svoju malu decu, posebno kada dodje do frustracije, tako se uspostavljaju tipovi obrazaca kod dece. Na osnovu ovih obrazaca, dete će formirati svoja osećanja, misli i očekivanja kao odrasli u budućim vezama, tj odnosima.

Siguran stil vezivanja

U idealnom, deca od šest meseci do dve godine se emocionalno vežu za odraslog koji mu je najviše posvećen, koji je osetljiv i reaguje u međusobnoj interakciji. Vitalno je to da ta figura za koju se dete veže bude kozistentan negovatelj tokom ovog perioda života deteta. Tokom druge godine, dete počinje da koristi odraslog kao sigurnu osnovu odakle može da počne da istražuje svet i postaje sve više samostalno. Dete na ovaj način ima siguran stil vezivanja. Dr.Dan Siegel naglašava to da bi dete osećalo taj siguran stil vezivanja sa roditeljima ili negovateljima, dete mora da se oseća sigurno, prihvaćeno i smireno.

Izbegavajući stil vezivanja

Postoje odrasli koji su emotivno nedostupni i kao rezultat oni nisu osetljivi i nisu svesni potreba svog deteta. Oni veoma malo ili uopšte ne reaguju kada je dete povređeno ili isfrustrirano. Ovakvi roditelji zabranjuju plakanje, a podstiču samostalnost. Često se njihova deca vrlo brzo razviju u „malog odraslog“ koji sam vodi računa o sebi. Ova deca ne traže ništa ni od koga i samostalni su. Ova deca su razvila izbegavajući stil vezivanja sa isključenim roditeljima.

Ambivalentan/anksiozan stil vezivanja:

Neki odrasli nisu uvek u vezi sa detetom. Ponekad regauju na negujuć i blag način, a drugi put reaguju veoma bezosećajno i nametljivo. Deca sa ovom vrstom roditeljstva su zbunjena i nesigurna, neznajući kakav tretman mogu da očekuju. Često se osećaju sumnjičavo sa nepoverenjem prema roditeljima, a u isto vreme se osećaju očajnički. Ova deca imaju ambivalentan/anksiozan stil vezivanja sa svojim nepredvidljivim roditeljem

Dezorganizovan stil vezivanja:

U idealnom, deca od šest meseci do dve godine se emocionalno vežu za odraslog koji mu je najviše posvećen, koji je osetljiv i reaguje u međusobnoj interakciji. Vitalno je to da ta figura za koju se dete veže bude kozistentan negovatelj tokom ovog perioda života deteta. Tokom druge godine, dete počinje da koristi odraslog kao sigurnu osnovu odakle može da počne da istražuje svet i postaje sve više samostalno. Dete na ovaj način ima siguran stil vezivanja. Dr.Dan Siegel naglašava to da bi dete osećalo taj siguran stil vezivanja sa roditeljima ili negovateljima, dete mora da se oseća sigurno, prihvaćeno i smireno.

Stilovi vezivanja kod odraslih

Sigurna ličnost

Ljudi koji formiraju siguran stil vezivanja u detinjstvu imaju sigurne obrasce vezivanja kao odrasli. Oni su veoma svesni sebe i imaju želju za bliskošću sa drugima. U suštini, oni imaju pozitivan stav o sebi, svojim partnerima i vezi. Njihovi životi su balansirani: oboje su sigurni kako nezavisni tako i u njihovoj bliskoj vezi.

Odbacujuća ličnost

Oni koji imaju izbegavajući stil vezivanja u detinjstvu, verovatno će imati odbacujuće obrasce vezivanja kao odrasli. Ovi ljudi su uglavnom samci; oni veze i emocije smatraju nevažnim. Oni se vode umom i potiskuju svoja osećanja. Njihov tipičan odgovor na konflikt i stresne situacije jeste da ih izbegavaju ili da se distanciraju. Životi ovih ljudi nisu u balansu: oni su povućeni i izolovani i emocionalno udaljeni od sebe i drugih.

Preokupirana ličnost

Deca koja su imala ambivalentan/anksiozan stil vezivanja su često izrasla u odrasle sa preokupiranim obrascima vezivanja. Kao odrasli oni su samokritični i nesigurni. Traže potvrdu i sigurnost od drugih iako ovo nikad ne rešava njihovu sumnju u sebe. Zbog duboko ukorenjenog osećanja da će biti odbačeni sve vreme tokom veze brinu i ne veruju drugoj osobi. Ovo ih vodi da se veoma vežu za partnera i da budu zavisni od njega. Životi ovih ljudi nisu u balansu: zbog nesigurnosti se okreću protiv sebe i postaju emotivno očajni u vezama.

Izbegavajuće – uplašena ličnost

Ljudi koji su odrasli sa dezorganizovanim stilom vezivanja često razviju izbegavajuće – uplašene obrasce vezivanja. Pošto su se kao deca odvojili od svojih osećanja tokom trauma, kao odrasli oni ostaju odvojeni od sebe. Oni žele blisko vezivanje i u vezama se dobro osećaju dok ne dođe do emotivne bliskosti. U tom momentu, osećanja koja su bila potisnuta tokom detinjstva isplivavaju na površinu. Pošto nemaju svest o tome da su to osećanja iz prošlosti, oni ih doživljavaju u sadašnjosti. Osoba u tim trenucima ne živi život u sadašnjosti, nego odjednom preživljava staru traumu. Životi ovih ljudi nisu u balansu: nemaju koherentan osećaj sebe niti imaju jasnu povezanost sa drugima.

Razvijanje „željenog sigurnog stila vezivanja“

Dobra vest je to da nikad nije kasno za razvijanje sigurnog stila vezivanja! Iako su vaši obrasci vezivanja bili formirani u ranom detinjstvu i možda su vas i pratili tokom života, moguće je da razvijete „željen siguran stil vezivanja“ koliko god da imate godina. Jedan od osnovnih načina kako to da postignete jeste da budete svesni svoje priče. Prema Dr. Dan Siegal, istraživanja o vezama pokazuju da „najbolji pokazatelj detetove sigurnosti prilikom vezivanja nije ono što se desilo njegovim roditeljima tokom detinjstva već kako su oni doživeli ta iskustva.“ Ključ „shvatanja“ svog životnog iskustva je da napišete koherentnu istoriju koja će vam pomoći da razumete kako vaša iskustva iz detinjstva još uvek utiču na vaš život danas. Na PsychAlive’s kursu koji drže Dr.Dan Siegel i Lisa Firestone možete naučiti kako da kreirate koherentnu priču kako biste izgradili zdravije, sigurnije veze i osnažili osećaj fleksibilnosti. Kada kreirate koherentnu priču, vi zapravo podstičete vaš mozak da izgradi više sigurnosti u vezi sa vama i vašim vezama. Pošto sposobnost vezivanja ne funkcioniše u vezi, najbolje bi bilo da se to rešava u vezi. Prema Dr. Lisa Firestone, „Jedan od dokazanih načina da se promeni stil vezivanja je formiranjem veze sa nekim ko je imao sigurniji stil vezivanja od nas. Takođe možemo da se obratimo terapeutu jer i terapeutska veza može da pomogne u kreiranju sigurnijeg vezivanja. Možemo da nastavimo da upoznajemo sebe kroz razumevanje naših ranijih iskustava, dozvoljavajući sebi da u vezi naših iskustava osećamo bol u potpunosti, a zatim da se krećemo napred kao zasebni, diferencirani odrasli. Radeći na ovaj način, razvijamo unutrašnji osećaj sigurnosti koji nam pomaže da bolje razumemo prirodne poteškoće koje život nosi“.

Preuzeto sa sajta: http://www.psychalive.org/what-is-your-attachment-style/
Prevela: Milkica Šabić, NLP master